Sastav Pismo drugu

Dragi moj Dragane, druže moj stari, pišem ti ovo pismo jer je tako retro da se pišu pisma, a retro je kažu in. Nemoj mi zamjerit na pravopisnim greškama isto ko što mi ni moja profesorica ne bi.

Ne javljaš se mjesecima, pomislih da se nisi oženio heheh, ali čujem od Nenada da si dobro i da nemaš djevojku. Nama su isključili internet, znaš da bih ti pisao na fejs ovako se osjećam pomalo ženskasto kad ovo pišem. Još ovdje sam malo razmrljao ovo mastilo sa raspale hemijske olovke pa će ispasti da sam nakvasio suzama pismo pa razrljao tintu. Telefon još nisam dobio, obećali su mi da će mi kupiti za osamnaesti rođendan. Iskren da ti budem nisam napisao pismo još od kad sam bio u drugom osnovne zaljubljen u onu Lidiju. Sjećaš se Lidije? Sad ne liči ni na šta. Ja sam inače poprilično dobro nekad me uhvati sevdah bez zaljubljenosti, onaj sevdah bezraložni. Da mi je da se bar zaljubim pa da znam zašto sam zamišljen i iznenadno tužan. Bio sam sa Oljom. Onako je. Ništa posebno. Znaš joj brata sigurno. Jovan stariji od nas 2 godine, basket dobro igrao. Igram pesa sa Srđanom, sa njim sam po cijeli dan. Kad si ti planirao dolazit? Nije Austija na kraj svijeta. Reko bih ti da mi nedostaješ, ali si zvučim kao Oskar Vajld. Na kladionici ništa ubost ne mogu, ne pamtim kad sam zadnji put dobio.

Ako nekad budem kod nekod sa netom poslaću ti par slika na fejs iz grada, razvalili smo se kao kante prije 5 dana. Marko spavao na punoj bijeloj liniji hahah.

Ajde neću te više smarat. Odo. Kraj pisma.

 

 

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *