Pismeni sastav Zadivila me njegova hrabrost

Malo je takvih junaka dragi moji. Vise se ne mogu naci nigde. Tek ponekad izrone iz mase bezlicnih ljudi koji ne mare ni za sebe a kamoli za druge. Ali ja sami ga videla  i prepoznala.

    Prepoznala sam karakter i snagu u njemu. Guzva je velika, ulice su pune automobila jer kisa lije vec danima i prosto je nemoguce kretati se peske. Ali eto, neki od nas i to moraju. Sivo nebo a kisna zavesa ionako suzava vidno polje. Automobili ne paze ni malo, malo je to sto vas u prolazu zapljuskuju ogromnim kolicinama prljave vode, ne oni i jure ogranicene preglednosti pred vozilom ne misleci da vas mogu udariti. Tako je poceo taj jesenji dan. Pesaci pognutih glava hodaju uvlaceci glave u kapute i saleve kako bi sprecili da ih vetar ubije. Kisobrani prolaznika su nisko spusteni na lice kako bi sprecili da vetar nanosi kapljice vode u oci. I tad se to desilo, priblizavala sam se semaforu i cekala zeleno svetlo koje bi mi omogucilo prelazak na drugu stranu. Svi se drzimo podalje od ivice jer trotoare i ulice dele velike bare vode koje koje sahte vise ne primaju u sebe. Tada se necija noga spustila na pesacki prelaz, mali skolarac. Njegovu sitnu gradju naglasila je velika i teska skolska torba kao i kisobran prevelik i za tri prvacica. Svetlo i je i dalje bilo crveno. Koracajuci ka sredini ulice nije obracao paznju na vozila kojima su upravlajli nervozni vozaci. Bilo je sigurno, nece stici na drugu stranu. U tom trenutku osetila sam kako me je neko ocesao u letu i videla momka koji istrcava na ulicu i grabi malog decaka. Cula se skripa tockova i sirene kao i psovke vozaca. Decak je bio na drugoj strani ulice, siguran. Dobio je brizan pogled momka koji ga je spasio i ostao da gleda za njim. Sve se ubrzo vratilo u normalu. Rominjanje kise dopunjeno gundjanjem pesaka i sirenom vozila.

  Nisam videla lice junaka. Kapa mu je bila navucena preko lica, kad je pustio decaka iz ruku, samo e nastavio svojim putem ne osvrcuci se na nase napete face. To je junak. Delo je za njega samo po sebi nagrada.

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *