Bilo je to ovako…

Bilo je to ovako …

     Svako ima neki cudni dogadjaj. Interesantan. Nesvakidasnji. Medjutim, gotovo sam sigurn da se ovo nikome nije desilo. Secam se, bilo je kasno nocu, utakmica se zavrsila i ja sam krenuo ka svojoj kuci. Odjednom, nesto je susnulo u zbunju kraj puta… krenuo sam ka nepoznatom zvuku..E, bilo je to ovako.

   Krenuo sam ka zvuku koji je dopirao iz zbunja. Mrak je bio toliko gust da sam na ramenima osecao njegovu tezinu. Ili je to bio strah? Ipak, nisam mogao odustati, prosto me je nesto vuklo ka ka nepoznatom zvuku i pojavi. Svaki naredni korak je bio sve tezi i kraci, cini mi se. I vreme je samo pocelo da usporava. Kao u losem filmu, nijedan prolaznik nije bio u blizini iako nije bilo bas toliko kasno. Pomislio sam da se vratim kod prijatelja i zajedno da istrazimo ovu neobicnu pojavu. Ali nesto me je vuklo da ne odustajem,i  da samo virnem u zbun. To sam i uradio. U mraku na travi sijale su dve tacke, zivotinjske ociali ipak malo drugacije. Telo je bilo zivotinjsko  ali glava ne, bar ne neke zivotinje koju sam  i sam raspoznavao. Skrecuci pogled ka meni ispustila je jeziv krik i skocila. Vise ne znam ko je bezao od koga. Trcao sam ali su noge opet bile teske, kao u snu, snagu sam gubio ali se nisam odmicao daleko  od zbuna. Okrenuo sam se i shvatio da niko ne juri za mnom.

   Svracao sam ponovo na to mesto. Nije bilo nicega osim ulegnuca u travi. Nije bilo krvi ili neceg slicnog. Mozda ta zivotinja  nije bila povredjena. A mozda uopste i nije bila zivotinja. Ko zna, ali bilo je bas tako…

Leave a comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *